ИСТОРИЈАТ ЦРКВЕ СВЕТЕ ПЕТКЕ

ЦРКВИЦА – Тридесетих година су најстарији Вогањци причали да је крајем 19.века вода на извору Водица лековита за многе болести. Повод је била прича неколико Вогањаца да су ”видели жену у дугој црној хаљини” на извору Водице, а неки и да су том водом излечили многе болести. Месни парох  тога времена изнад извора ставио је икону Св.Петке, а нешто касније 1892.год., изградио мању капелицу, у којој је на ”младу недељу” службу обављао где се и дан данас то практикује и служи.  Жене су доносиле своју децу која су имала неке болести коже и прале их изворском водом. Прочуло се да је вода лековита, али и молитва Св.Петке. Почели су болесници да долазе из околних села, али и из целог Срема, Војводине и Мачве. 1906.год. по освећењу капеле од стране владике сремског одлучено је да се прославља дан рођења Св.Петке 8.август. Нема поузданих података о првој години празновања Св.Петке, али се зна да је између два светска рата била највећа сеоска слава у Срему, а свакако највећа у бившем румском срезу, који је имао преко 20 села. Инцијативу за изградњу капеле Св.Петке на Водици покренуо Александер Риг, румски богаташ који је имао велики млин на улазу у Руми. О мотиву за изградњу црквице у селу постоје две приче. По једнима, хтео је да се захвали Вогањцима за мељаву жита у његовом млину, а  друга прича да је наводно његова супруга тешко оболела, лекари јој нису могли помоћи. Једнога дана испричала је супругу да је уснила жену у црној хаљини која јој је рекла да оде на вогањску Водицу, да се умије изворском водом и у цркви да се заветује Св.Петки, и  оздравиће. Тако је и било.
Из захвалности Риг је 1939. године, уз сагласност Патријаршије у Ср. Карловцима, подигао Цркву Свете Петке. Од тога дана капелска слава Св.Петке постаје све масовнија, у Вогњу је долазило по неколико хиљада људи из разних крајева до дана. Поред својих крсних слава свако домаћинство је славило Св.Петку као заветну славу У стара времена, и Мађари и Немци у Вогњу сматрали су славу Св.Петке као своју. Као и Срби, примали су госте тога дана, нису радили кућне и приватне послове, а многе вогањске куће капију је остављала широм отворена да је сваки гост био добродошао. Немаца у Вогњу више нема, а Мађара је све мање. Људи и даље долазе на Водицу код Св.Петке да  траже спас, где се лече од разних кожних, очних и и других  разних болести. Ко год узима и употребљује ову воду са вером и молитвом Св.Петке, болест нестаје као руком однето”.